Generacija '00 danas je uživala u oproštajnoj žurci u dvorištu naše škole. Oni nas nakon četiri predivne godine napuštaju i nastavljaju dalje.
Možda i svet nije onakav kakvim se predstavlja. Možda ljudi nisu onakvi kakvi nam se čine. I možda sve i nije onako kako smo želeli da bude. Ali ovi trenuci, sekunde u kojima zaboravljamo na sve ostalo, zaista jesu one za pamćenje.
Nije bilo lako držati sve rečice koje dolaze sa različitih izvora, svaka sa svojom nijansom, zajedno u jednu veliku reku, koja dobi neku čudnu, do sad neviđenu boju koja se načini sjedinjavanjem svih ostalih. Možda i ova slika najbolje prikazuje ono što je ova generacija bila. Reči profesora:"Budite ljudi pre svega", njima ne beše samo ofucana fraza koja udje na jedno, a izađe na drugo uvo. Dakle, biti čovek. Biti čovek u vremenu kada jači jede slabijeg, kada se bogati šepuri nad siromašnim, kada kiša pustoši pada na glavu punu zlih misli, nije jednostavno. Ali oni su u tome uspeli.
Veseljaci. Duše pune želje za zabavom. A i istina, atmosferu koju su pravili na ekskurziji, izletima, žurkama, kao i na ovoj poslednjoj biće zauvek zapamćena i upisana u rokovnicima koje će čitati neke nove generacije.
Ljubav, poštovanje i zahvalnost, pokazali su i onda kada je cela generacija, svi kao jedan, skandirala ime direktora škole, dok su njegove ruke bile uzdignute prema njima, a suze u njegovim očima su ga odale. Znao je već tada da će mu ove "lude" glave itekako nedostajati.
Čemu sve ako ne možeš zadržati vreme čak ni onda kada bi se svi za to složili? Tako ih je lepo videti ovako ujedinjene. Znam da će svako od njih svojim putem poći, ali želim da se bar na tren, onda kada budu preokupirani ispitima, poslom, porodicom, prisete ove slike, prisete svih trenutaka koje su prošli u ovoj školi, jer jedino je taj trenutak večan.
I na kraju, kako oni vole da citiraju reči iz pesme Vruć vetar:"A sad adio, a sad adio, i ko zna gde i ko zna kad..." tako ću i ja, uz to i da im poželimo puno sreće, uspeha, zdravlja, ali i pre svega ovakvih trenutaka koji čine život životom. "Srećno deco i neka vas Bog čuva". Zbogom '00.
Ramiz Tutić